“Evropski pristup digitalnoj transformaciji podrazumijeva osnaživanje i uključivanje svakog građanina, jačanje potencijala svakog poslovanja i suočavanje globalnih izazova sa našim osnovnim vrijednostima.“

                                                                                     Digitalna strategija Evropske unije

Autor: Radmila Đurić, članica AmCham Komiteta za digitalnu transformaciju

Izgradnja digitalne budućnosti Evrope je petogodišnji plan nove strategije i misije Evropske komisije sa ciljem da se Evropa prilagodi digitalnom dobu. Kao dio tog plana, Evropska komisija je u decembru 2020. godine usvojila dvije nove uredbe, set novih pravila koji regulišu digitalno tržište i usluge u Evropskoj uniji: Uredbu o digitalnim tržištima i Uredbu o digitalnim uslugama.

Nova pravila će promijeniti pravni okvir i stvoriti sigurniji digitalni prostor u kojem će internet kompanije poslovati. Podstaći će veću konkurentnost na digitalnom tržištu i veću transparentnost u radu onlajn platformi, u kojima su osnovna prava svih korisnika digitalnih usluga zaštićena.

Pored toga, predlozi Evropske komisije u velikoj mjeri mogu uticati na kompanije sa značajnom tržišnom snagom, koje posluju kao velike onlajn platforme na teritoriji Evropske unije.

Prema Evropskoj digitalnoj strategiji, evropski pristup digitalnoj transformaciji biće fokusiran na tri ključna cilja, koji će doprinijeti promovisanju digitalizacije u korist ljudi, konkurentnijem digitalnom tržištu i Evropi kao globalnom digitalnom igraču:

• Tehnologija koja je namjenjena potrebama ljudi i koja uključuje razvoj i primjenu procesa koji će napraviti stvarnu razliku u njihovom svakodnevnom životu.
• Poštena i konkurentna ekonomija, tj. jedinstveno tržište, u kojem kompanije mogu da se takmiče i razvijaju pod jednakim uslovima, bez obzira na njihovu veličinu i djelatnosti koje obavljaju. I tržište gdje potrošači mogu biti sigurni da se njihova prava poštuju.
• Otvoreno, demokratsko i održivo društvo; pouzdano okruženje u kojem su građani osposobljeni da djeluju i komuniciraju, kao i da bezbrižno daju svoje podatke na internetu.

Uredba o digitalnim tržištima

Ova Uredba ima za cilj da uvede veću konkurenciju u internet poslovanju, otvorena digitalna tržišta, fer poslovna okruženja i nove mogućnosti za takmičenje.

Evropska komisija je, kroz ovaj akt, prepoznala značaj velikih pružalaca digitalnih usluga u procesu digitalizacije, pa utvrđuje kriterijume za kvalifikovanje velikih onlajn platformi – engl. „ gatekeepers”, kao što su:

• snažna ekonomska pozicija, značajan uticaj na unutrašnje tržište i aktivnosti u više zemalja Evropske unije;
• snažna posrednička pozicija, mogućnost povezivanja velike baze korisnika sa velikim brojem kompanija;
• ima (ili će uskoro imati) stabilan i dugotrajan položaj na tržištu.

Dakle, prema ovoj Uredbi, gatekeepers platforme će morati da:

• u određenim situacijama omoguće trećim licima saradnju sa službama gatekeepers-a;
• svojim poslovnim korisnicima daju pristup podacima koji su generisani na platformi gatekeepers-a;
• kompanijama koje se oglašavaju na platformi gatekeepers-a omoguće da izvrše sopstvenu nezavisnu verifikaciju svojih reklama, pomoću alatki i informacija koji su potrebni oglašivačima i izdavačima;
• svojim poslovnim korisnicima dozvole da izvan platforme gatekeepers-a promovišu svoju ponudu i da zaključe ugovore sa svojim korisnicima.

Gatekeepers platforme svoje usluge i proizvode više neće moći da tretiraju povoljnije u odnosu na slične usluge ili proizvode koje treća lica nude na istoj platformi. Takođe, ovim kompanijama će biti onemogućeno da spriječavaju korisnike da se povezuju sa kompanijama van platformi gatekeepers-a ili da deinstaliraju bilo koji unaprijed instalirani softver ili aplikaciju.

Kompanije koje se ne budu pridržavale novih obaveza rizikuju novčane kazne do 10 odsto svog ukupnog godišnjeg prometa i periodične novčane kazne do 5 odsto prosječnog dnevnog prometa.

Uredba o digitalnim uslugama

Uredba o digitalnim uslugama uvešće niz novih, usklađenih obaveza za digitalne usluge širom Evropske unije, kako bi se osigurala bolja zaštita osnovnih prava potrošača, saradnja između organa vlasti i moćan okvir transparentnosti rada onlajn platformi.

Evropska komisija se ovom Uredbom prvenstveno fokusirala na one kompanije koje pružaju ključne internet usluge – onlajn posredničke usluge, usluge hostinga, onlajn platforme i veoma velike onlajn platforme. Obaveze različitih platformi zavisiće od njihove uloge, veličine i uticaja na digitalnom tržištu, pa su predviđena posebna pravila za platforme koje dosežu više od 10 odsto od 450 miliona korisnika u Evropi – gatekeepers.

Online platforma koja pruža hosting usluge i prikuplja informacije i distribuira ih javnosti, između ostalih, imaće nove obaveze:

• uspostavljanje mehanizma za žalbe, pravna sredstva i vansudsko rješavanje sporova;
• uvođenje mjera protiv obavještenja o uvredljivom sadržaju i odgovora na obavještenja;
• transparentnost onlajn oglašavanja prema korisnicima;
• prijavljivanje krivičnih djela.

Veoma velike onlajn platforme ili gatekeepers, pored ostalih obaveza, moraće da:

• godišnje sprovode nezavisnu reviziju upravljanja rizicima;
• uspostave jednostavan mehanizam za prijavu ilegalnog sadržaja;
• imenuju jednog ili više službenika odgovornog za praćenje primjene ove Uredbe;
• usklade transparentnost sistema preporuka i izbor korisnika za pristup informacijama;
• razmjenjuju podatke sa organima vlasti i istraživačima.

Uredbom je predloženo da onlajn platforme sarađuju sa sertifikovanim organizacijama, engl. “trusted flaggers” i da hitno reaguju na njihove prijave o uklanjanju sadržaja. Takođe, u skladu sa zakonodavstvom Evropske unije i na zahtjev nacionalnog suda ili administrativnog tijela, onlajn platforme će uklanjati ilegalan sadržaj i obezbijeđivati zahtjevane informacije o određenom korisniku usluge.

U najozbiljnijim slučajevima neusklađenosti sa ovim odredbama, za veoma velike platforme, Komisija može izreći novčane kazne do 6 odsto njihovog ukupnog prometa.

Nakon objavljivanja nacrta dvije Uredbe, Evropski parlament i države članice raspravljaće o njima u redovnom zakonodavnom postupku i pravila će se, kada budu konačno usvojena, primjenjivati na teritoriji Evropske unije.

Ali, imajući u vidu sve promjene koje će donijeti, bilo je neizbježno masovno lobiranje za ove zakone.

Do sada je Google prisustvovao najvećem broju sastanaka koji su održani povodom ovih predloga, a za njima su i Microsoft, Facebook, Apple i Amazon.

Nakon što predlozi Komisije budu predstavljeni, Evropski parlament i Savjet će započeti raspravu o njima i dati svoje mišljenje. Izgleda da ćemo imati priliku da gledamo kako će se odvijati proces korporativnog lobiranja za sadržinu ovih akata i koje od njih će Parlament i Savjet razmatrati i konačno usvojiti.

Iako se predlozi ovih propisa odnose samo na zemlje Evropske unije, može se očekivati da će se njihov uticaj odraziti i na druge zemlje koje nisu članice Evropske unije, poput Crne Gore. Ovaj uticaj se može ogledati kroz usvajanje novog lokalnog zakonodavstva, stvaranje nove prakse, promjene u različitim industrijama, kao i cijelog društva.

Izvor i više informacija na:

ec.europa.eu
politico.eu
corporateeurope.org

Izvor fotografija:

https://ec.europa.eu/
https://www.theneweuropean.eu/